Preplašena i van sebe
Tog jutra rodila sam tebe
Toliku količinu ljubavi i sreće
Samo majke razumeće
Toliko straha,pitanja i boli
Zato majka toliko i voli.
Sa strahom od nepoznatog
I nečeg potpuno novog
Uzela sam te u naručje svoje
I gledala to maleno lice tvoje.
Mislila sam da te ne mogu više voleti
I ne znam kako tu ljubav opisati
Svakim novim danom raste ljubav naša
I sve više te volim svakog časa.
Sve svoje brige i strahove čuvam u sebi
Da bih mogla lepo da brinem o tebi.
Suza sama krene dok te gledam kako spavaš
Mazim te,divim ti se i pitam se šta li sanjaš.
Za neke možda nisam dobra mama,
Ali ja sam za tebe tu kada je svetlo i tama.
Trudim se i radim najbolje što znam
I uvek ću od sebe sve da dam
Kada porasteš jednoga dana
Biću tvojih zagrljaja gladna.
Zato želim da te držim u ruke
I nisu za mene to nikakve muke.
I znam da je veoma sebično
što te želim samo za sebe
Ali znaj ja nemama ništa
na svetu vrednije od tebe.
autor pesmice mama Stanković Anica
izvor.devetmeseci.
Nema komentara:
Objavi komentar